STRATEŠKI TOKOVI: Tajna obnove sistema
To ishodi iz toga što klimava ljudska vrsta teško podnosi život u anarhiji i neredu, te lakše podnosi i nefunkcionalan sistem nego potpunu anarhiju, jer ljudi imaju potrebu za mimalnom urednošću i predvidivošću u svojim životima. Sistemi otuda padaju ili se menjaju onda kada ne mogu da obezbede tu minimalnu urednost i predvidivost ljudskog života i kada više ne mogu da održe red, a ne zbog toga što bi bili preterano striktni i prilježni u obezbeđivanju tog reda. No, nije ni neka sreća za sistem da je preterano rigidan i zatvoren, jer s vremena na vreme mora da pripusti svežu krv u vladajuću klasu kako bi ona bila funkcionalna i nahranjena novim talentima.
Sve prethodno se najbolje vidi u američkom sistemu, koji se, i pored toga što analitičari gerilci uporno tvrde kako Amerika, eto, samo što nije propala, uvek iznova vraća u ravnotežu, koju ne mogu da naruše ni superjaki predsednici poput Donalda Trampa. Rezultati izbora za gradonačelnika Njujorka na kojima je pobedio levi demokrata, maltene socijalista,
Zoran Mamdani, rezultati izbora za guvernere Virdžinije i Nju Džerzija, na kojima su pobedile srećno odabrane demokratske kandidatkinje, kao i niz manjih pobeda u vezi s regulatornim telima i izbornim okruzima u Džordžiji i Kaliforniji, na kojima su demokrate isterale svoje, svedoče da nakon što su republikanci pomeli prošle predsedničke i kongresne izbore, sada sledi buđenje demokrata.
Ovo buđenje sigurno nije palo s neba, jer američki sistem, kao i svi drugi sistemi, tačno zna koga i kada i gde treba da propusti, pa je tako Mamdani „propušten“ na mesto gradonačelnika Njujorka jer je naprosto trenutno idealan - urbani musliman perfektan da izbalansira zvaničnu američku proizraelsku politiku, a koji opet nije radikalan, već je multikulturan i idealna ponuda svima onima koji su nezadovoljni Trampovim vraćanjem belim korenima Amerike.
Pri svemu tome Mamdani ne može u sistemu da ode predaleko, jer nije rođen u Americi, pa ne može u budućnosti svoju nesumnjivu harizmu iskoristiti da bi se kandidovao za predsednika. U svrhu balansiranja sistema je ponovo aktiviran i Barak Obama, najharizmatičniji predsednik koga su demokrate imale još od Kenedija, koji je u kampanjama demokratskih kandidata žario i palio kao u dobra stara vremena, a pritom su i demokratski kandidati pametno odabrani, jer je reč o bivšim oficirkama CIA i mornarice koje niko nije mogao optužiti da nisu američki patrioti i koje su pomele Virdžiniju i Nju Džerzi. Sve ovo je uvod u „srednje izbore“ za Kongres koji sleduju u novembru sledeće godine, a koje najčešće dobija partija koja nema mesto predsednika, jer američki sistem prirodno teži ravnoteži, pa je sve što se desilo u Njujorku i po Virdžinijama svedočanstvo (makar trenutne) postojanosti tog trenda.
Za razliku od Amerike, gde sistem prirodno teži ravnoteži, naš sistem u Srbiji prirodno teži neravnoteži i klimaksu, usled čega nam se politika u prethodnih godinu dana dobrano izlila iz institucija na ulicu, te će trebati mnogo mudrosti i pomalo one prethodno opisane propusne „američke“ sveže krvi, da se država i društvo vrate u ravnotežu.